Kavkaski ovčar

U tekstu koji slijedi opisuje se i njegova
agresivnost. naime, to definitivno nije pasmina za početnike te se s
njime treba puno raditi kako ne bi došlo do nepotrebne agresije.
vlasnik treba imati čvrst karakter, autoritet te mora biti dosljedan u
svojim djelima. s mojim psom koji se zvao Ben ja sam najviše vremena
provodila te ako su svi bili na okupu slušao je samo mene, zatim
slijedi otac, brat pa mama. kada se tog psa kazni npr. odlaskom u
kućicu onda ga tamo treba ostaviti bar sat vremena a kad mu se dopusti
izlazak ne smije se s njim počet mazit kao prema malom ljupkom štenetu.
već neko vrijeme imati distancu i ako je on cijelo to vrijeme miran
onda ga pozvati i pomaziti po glavi te mu nešto milim glasom reći.
ljudi koji vas okružuju moraju znati da su nagli pokreti nedopušteni,
ali psa se treba naučiti da ne grize odmah. tako je moj bratić, kojeg
je Ben poznavao, u razgovoru podigao ruku i jače uhvatio mog oca za
rame, Ben ga je srušio i čekao samo naredbu.

Što se tiče
suživota sa ostalim životinjama, evo ovako: ja sam uz Bena imala još 2
psa i 5 mačaka. oni su svi zajedno jeli, ali...Ben ih je sve sam okupio
i kad su se oni najeli (bez obzira što su svi odrasle životinje) onda
je on išao jesti. taj pas voli biti dominantan, glavni, ali njegovu
obitelj, vjerujte, nitko neće dirati. počet ću ja opet sa svojim ružnim
iskustvom. Ben je mene spasio od pljačke nekolicine muškaraca te tko
zna čega još, ne želim misliti. strašno su inteligentne životinje
kojima treba ostaviti prostor za dominaciju, ali mora znati da ste vi
glavni. što se tiče drugih životinja s kojima on živi e tada se u
njegovu dominaciju ne treba mješati jer taj pas uistinu nikada ne reži,
ne laje i ne grize bez razloga!Evo i stručnog teksta:

Kao i za
sve autohtone pasmine, za kavkaskog ovcara skoro je nemoguce utvrditi
ne samo ime selikcionera rase, nego i narod, koji je ovu rasu stvorio.
Uz to ne postoje ni dostoverne podatci o nastanku ove rase.
Kavkaski
ovcar je jedna od najstarijih pasmina, koja vodi poreklo od molosoidnih
pasa sa Tibeta. Pretpostavlja se, da je predak svih molosa - tibetski
dog, rasa stara nekoliko hiljada godina. Po prvi put u literaturi
tibetski dog se spominje 1121. godine.
Sam naziv "kavkaski ovcar"
govori o regionu porekla i raspostranjenosti ove rase, ali, u stvari on
je mnogo veci. Od davnina, ovi psi su pratili i cuvali stoku na
teritiriji od kavkaskih planina do samog Iranskog zagorja.
Zbog
geografske izolovanosti pojedinih delova ogromnog prostora, razlika u
reljefu i klimi, bilo je formirano nekoliko tipova kavkaskih ovcara,
koji se medjusobno dosta razlikuju.
opis kavkaskih ovcara razlicitih tipova daju S.L.Lobozinov i L.A.Morozova u knjizi "Klub sluzbene kinologije" (1987.g.):
GERGETSKI
TIP - psi su krupni, uglavnom dugodlaki. Konstitucija je gruba i
snazna. Njuska je nesto izduzenija. Zubi su krupni, beli, zagriz je
makazast. Psi su sarene boje (fleke su sive i ridje), sa belim
okovratnikom, na glavi je bela lisa, njuska je takodje bela, sa sitnim
mrljama tamnije boje. Izmedju takvih pasa, koji cine vecinu, ima i onih
sa nesto redjom dlakom i sa manje ostrim peramentom.
GARBANSKI TIP
- psi su vrlo agresivni i ljuti. Bili su uvezeni u Zakavkazje u
posleratnim godinama (1945.) iz Turske zajedno sa kupljenom stokom;
konstitucija je gruba, njuska vrlo kratka. Neki psi imaju nadgriz. Svi
psi su kratkodlaki, boja ridja, bez maske. Radne osobine dobro
izrazene. KAZBEKSKI TIP - psi su mocni, grubog i snaznog tipa,
proporcionalno i harmonicno gradjeni. Zubi su krupni, beli, makazastog
zagriza, dlaka dobro razvijena, psi su vecinom visebojni - sareni,
tigrasti. Radne osobine su dobro izrazene.
AHALCIHSKI TIP - nastao je mesanjem gergetskog, garbanskog i kazbekskog tipa. Psi su
snazni
i grube gradje, proporcionalni, dlaka duga. Boja je mrka, bela, krem
(boja slame). Svetlije obojeni psi mogu da imaju svetle oci.
Za
sve ove tipove je karakteristicna gruba gradja, snazna konstitucija,
velika fizicka snaga i izdrzljivost, odsustvo straha u borbi sa
zverima, neprobirljivost i prilagodljivost uslovima drzanja, dobra
sposobnost ka dresuri i ispunjenju obaveza cuvara stada i imovine.
Postoje
psi sa jako izrazenim genetski predodredjenim liderskim kompleksom. Ako
govorimo o zivotu takvog psa pored coveka, to mozemo govoriti samo o
miroljubivoj koegzistenciji i liderstvu u pojedinim slucajevima, a
nikako o potpunom potcinjavanju. Ali cak i jedinki bez jako izrazenog
genetskog kompleksa dominacije se vrlo tesko potpuno potcinjuju coveku
usled svoje samostalnosti i nezavisnosti.
Kod kavkaskih ovcara
agresivno ponasanje i zloba pocinje da se ispoljava otprilike od osmog
meseca starosti. Sa 17 meseci formiranje aktivno-odbrambene forme
ponasanja se zavrsava. Od tog perioda nivo izrazeno aktivno-odbrambena
forma ponasanja ostaje nepromenjliva do kraja zivota. Uzrast od dve
godine je kraj, posle kojeg nema smisla ljutiti se na psa zbog
razvijanja zlobe. Ni u kom slucaju nije dopusteno da vlasnik sam drazi
svog psa. To mora da radi iskljucivo iskusan dreser.
Odnos pasa
prema deci nije jednostavan. Ima slucajeva velike pivrzenosti pasa
prema deci. Prema tudjoj deci kavkasci su raspolozeni neutralno. Psi
ove rase uopste ne vole da kontaktiraju sa nepoznatima osobama. Pas
moze da se ponasa prema detetu kao prema nize stojecem clanu "copora" i
to ponasanje lici na odnos odraslog psa prema stenetu.
U grupi
zivotinja disciplina se utvrdjuje dosta surovim metodama, ali do takvih
mera obicno ne dolazi. Dovoljan je jedan pogled ili slabo podizanje
usana da se razigrano stene smiri. Deca takve signale ne razumeju i pas
moze da predje na poslednje mere. U tom slucaju dete ce dobiti kratak,
ali osetljiv udarac zubima. Napad se nece ponoviti ako dete ostavi psa
na miru. Pas se ponasa isto tako i prema svojoj stenadi, i to ne znaci
da je on opasan i zao.
Kod vecine kavkazaca u momentu konflikta
motiviranje agesije je veoma jako i ako postoje fizicke prepreke njenom
ispoljavanju (povodac, lanac), agresija se preusmerava na bilo koji
drugi objekat koji se nalazi u blizizni.
Kod pravilno formiranog
odnosa izmedju psa i coveka, kavkasci pokazuju veliku privrzenost i
odanost vlasniku. To su psi jednog gospodara, provereni zastitnici i
cuvari. Oni tesko podnose promenu vlasnika, a nove ljudi nerado
prihvataju. Ali cak i u odnosu prema voljenom coveku oni ostaju
nezavisni, vole slobodu i ne pokazuju preterane emocije.
Njihova
odanost je uzdrzana i cak surova. Ali coveku, koji zauzima prvo mesto u
hijerarhiji, coveku-lideru, ovi psi uzvracaju najvisim dokazom svoje
odanosti - spremnoscu da ga brane do kraja zivota

Preuzeto sa Web stranice http://www.geocities.com/klub_ko_sao/