Avganistanski Hrt (standard rase)

Avganistanski Hrt-standard rase

Avganistanski hrt je danas jedna od najatraktivnijih rasa u svetu kinologije. Retko ko ostaje ravnodušan pri pogledu na ovog jedinog hipika u svetu pasa. Ali, on nije oduvek tako izgledao.
I pored mnogih istraživanja na temu porekla ovog lepotana, do danas nije potpuno rajašnjeno njegovo poreklo. Jedna od najtačnijih teorija je da potiče od salukija (persijskog hrta) koji je iz Persije, raznim seobama naroda i poklonima između vladajuće aristokratije stigao do današnjeg Avganistana. S druge strane, postoji legenda da je Noe baš ovog psa doveo na svoju barku i da su tako ovi psi preživeli biblijski potop. Šta je od ovog istima teško je reći. Ali sigurno je samo ovo da je ti izuzetno stara rasa. Arheološki nalazi iz 2002. godine pre nove ere u pećinama swevernog Avganistana u regionu Balkh, prikazuju motive iz lova gde su kao pomoćnici ljudima prikazivani hrtoliki psi najvarovatnije preci današnjeg avganistanskog hrta.
U starom Avganistanu ovog psa su najviše gajile plemićke porodice i ljudi visokog staleža. Po svojim psima najpoznatija je bila stara aristokratska porodica Barukhzy. Prvi putnici koji su posetili Avganistan u prvoj polovini 19 veka i videli tadašnje hrtove, odmah su zapazili postijanje dva tipa : stepskog (pustinjskog) i brtskog (planinskog). Sama imena ova dva tipa govore o tome gde su oni živeli, a svaki od njih je bio izuzetno prilagođen sredini u kojoj je živeo.
Koristili su se za lov antilopa, leoparda i kao psi čuvari. Engleski major Mekenzi 1888. godine dovodi prvog psa u Englesku. Posle togaje bilo još par uvoza, ali tek kada kapetan John Barff dovede legendarnog psa po imenu Zardin počinje ozbiljnije interesovanje u Engleskoj za ovu rasu. Ovaj slavni pas poslužio je i kao model za pisanje prvog standarda 1912. godine. Veoma poznat bio je i pas Sidar oštenjen u leglima kralja Amunalaha koga je 1925. godine uvezao narednik Amps. U to doba u Englesku su stizali psi oba tipa tako da iako su neki bili protiv toga ova dva tipa su spojena u uzgoju, pa današnji avganistanac sjedinjuje osobine oba tipa.
Za zemlju porekla je priznat Abganista, a Engleska propisuje standard. U ostali deo Evrope ovi psi stižu tek kasnije. Tek 1932 godine u Nemačku je uvežen prvi pas koji se zvao Abdur Rahman of Geufron. Na početku gajenja ove rase u Evropi najveći uspeh je imala odgajivačnica Eta von der Oranje Manege i njena vlasnica Eta Paupti iz Holandije. U današnjem odgoju generalno se mogu prepoznati najmanje tri tipa : trkački, stari evropski i američki tip avganistanca. Svaki od njih poseduje neke osobine od ostala dva koja ga izdvajaju, ali to je već šira tema za neku drugu priču o ovoj rasi.
U kući, ovo su izuzetno mirni psi i pogodni za zajednički život sa ljudima. Kao i svi hrtovi, imaju dozu nezavisnosti i neke svoje bubice samo njima znane.
Za njih je potrebno samo malo više strpljenja i pravog razumevanja njihove prirode da bi druženje sa njima bilo pravo zadovoljstvo. Nisu psi za svakoga, jer nekada ljudi od nji očekuju ponizne robove a oni to nikada nisu. Izuzetno su verni ljudima ali na neki njihov način. Oni su za ljude slobodnog duha pomalo luckasti kao i njihovi psi.
Sama nega nije neki ogroman problem, kao što pomisli većina ljudi kada vidi njihovu izuzetno dugu dlaku. Važno je samoi od prvog dana navići štene na redovno češljanje i uobičajenu higijenu. Kada pas odraste, potrebno je najmanje jednom nedeljno očešljati ga detaljno, da bi pas imao izgled kakav ima malo koja rasa. Uz malo truda oko nege izuzetno duge dlake i pravilnog ophođenja uz poštovanje njihove iskonske nezavisnosti imaćete jedinstvenog psa za kojim će se svako okrenuti na ulici ili izložbi pasa i poželeti ga u svom domu.

STANDARD/Avganistan-Velika Britanija

OPŠTI IZGLED : Posredni utisak snage i plemenitosti pri čemu su sjedinjeni brzina i snaga. Glava je ponosno uzvišeno nošena.
KARAKTERISTIKA : Istočnjački, odnosno orijentalni izraz tipični su za rasu.
NARAV : Pun plemenitosti i uzdržanosti sa jednom pouzdanom, strastvenom neobuzdanošću.
GLAVA i LOBANjA : Duža, ne preuska lobanja, sa jasno izraženom potiljnom kvrgom. Duga njuška sa vilicama koje pokazuju podobnost ka zatvaranju. Neznatan stop. Lobanja pravilno proporcionalna i pokrivena dugim čuperkom. Nosna pečurka prvenstveno crna, a kod svetlih pasa dozvoljena je boja jetre.
OČI : Prvenstveno tamne, ipak boja zlata nije isključujuća. Približno trouglaste, pri tome od unutrašnjem ka spoljašnjem očnom uglu, postepena ukošenost se produžava na gore.
UŠI : Nisko i daleko unazad usađene, prisno priležuće nošene. Pokrivene dugom svilenkastom dlakom.
NjUŠKA, ZUBALO : Snažne vilice sa perfektnim pravilnim i potpunim makazastim zubalom, pri čemu gornji sekutići bez razmaka naležu na donje. Klještasto zubalo nije dozvoljeno.
VRAT : Dug, snažan, pri čemu ponosno nosi glavu.
PREDNjI DEO : Duge, kose i dobro unazad postavljene plećke, dobro mišićave i snažne pri čemu ne deluju –teško-. Prednje noge su ravne sa snažnim kostima. Posmatrano od napred stoje u istoj liniji sa plećkom. Laktovi leže prisno uz grudni koš i nisu okrenuti ni unutra ni napolje.
TELO : Ravna leđa, srednje duga, dobro mišićava. Sapi su blago padajuće ka korenu repa. Slabine ravne, široke i prilično kratke. Kvrge na karličnom delu kuka prilično jasno uočljive i udaljene daleko jedna od druge. Umereno zaobljena rebra i dobra dubina grudi.
ZADNjI DEO : Snažan, butina dobro oblikovana i dobro uglovana. Veliko rastojanje od zgloba kuka do skočnog zgloba i odgovarajuće neznatno rastojanje između skočnog zgloba i šapa. Zaperci se smeju odstranjivati.
ŠAPE : Prednje snažne, veoma velike, pokrivene dugom debelom dlakom, po dužini i širini. Zaobljeni prsti. Došaplje dugo i elastično. Jastučići dobro postavljeni na tlo. Zadnje šape duge, ipak ne toliko široke kao prednje, pokrivene dugom debelom dlakom.
KRETANjE : Tečno i elastično u visokom klasičnom stilu.
REP : Nije kratak. Nisko usađen i na kraju jednostavno zavijen kao prsten. U kretanju visoko podignut. Tanko odlakan.
DLAKA : Na rebrima, prednjem i zadnjem delu i na slabinama duga i veoma fine teksture. Kod odraslih pasa od plećki unazad i duž sedla kratka i gusta. Od ličnog dela unazad duga sa markantnim svilenkastim čuperkom (top-knot). Dlaka na ličnom delu (njuška) kratka. Uši i noge dobro odlakane. Došaplja smeju biti gola. Dlaka mora biti prirodno razvijena.
BOJA : Dozvoljene su sve boje.
VELIČINA : Idealno za mužjaka je 68-74 a za ženke 63-69cm.
GREŠKE : Svako odstupanje od gore navedenog smatra se manom čije ocenjivanje stoji u tačnoj proporciji sa stepenom izraženosti.
N.B. : Mužjaci moraju imati dva normalno razvijena testisa potpuno spuštena u skrotum.

A slkice?

inače je sve super!

nisam ih imao inace ovo je za mene najlepsa rasa iz ove grupe

samo sam jednom vidjela ovakvog hrta, dlaka mu je predobra

moja susjeda ima 2

ja bih to pipala stalno kak im je dobra da sam na tvom mjestu slučajno bih došla sa škaricama kod susjede

to su jako lepi psi ali oni su od onih kojih zahtevaju najvise nege

Da,ta dlaka njihova

Ali inaće predivni psi!

stvarno su lijepi

preljepi suuuuuuuuuu

uh ja bi ih sad mazila do mile volje

Originalni naziv pasmine: Afghan Hound
Zemlja porijekla: Afganistan
Grupa: 10
Hrtovi
Sekcija: 1
FCI (No: 228)



PODRIJETLO:
Vrlo stara pasmina, potječe iz centralne Azije. Spominje se i u egipatskim papirusima, starima 5000 godina, a prikazan je u spiljama sjevernog Afganistana. Ostao je stoljećima čistokrvan, jer je uvijek bio zabranjen izvoz. U Europu je prokrijumičaren tek početkom dvadesetog stoljeća, gdje ima sve više ljubitelja.

OPIS:
Izgledom snažan i ponosan, plemenit.Mužjak je visok od 69 do 74 cm, ženka 64 do 66 cm. Glava je duga, fina, ravna, s lagano zaobljenom lubanjom; njuška je crna ili smeđe jetrene boje; čeljusti su snažne; oči trokutaste, tamne ili zlatne; uši priljubljene uz glavu, obrtasle dugim, svilenkastim dlakama; vrat je dugačak i snažan; rep završava kolutom. Dlaka je bogata i svilenasta (na leđima kraća) a lubanja je ukrašena karakterističnim čuperkom. Dozvoljene su sve boje, a najčešće su: bijela, riđa, crna s paležom ili je trobojan.

NARAV:
Hrabar, jogunast, blag, osjetljiv, vrlo inteligentan, dostojanstven, živahan, nepovjerljiv prema strancima ali ne i neprijateljski. Treba ga odgajati bez grubosti.

KORIŠTENJE:
U svojoj je domovini bio odličan lovac na vukove i leoparde i drugu divljač, a u Europi i Americi je postao kućnim psom koji voli kuću i društvo gospodara.

HRANA:
Dnevni obrok (razdijeljen na dva) trebalo bi da se sastoji od 400 do 500 g govedine ili janjetine, razrezan na komadiće i jedva prekuhane, uz dodatak 200g dobro skuhane riže i povrća.

NAPOMENA:
U Afganistanu se uzgajaju dvije varijante afganistanskog hrta: a) brdska (Ghazni), jače odlakana, i b) stepska (Beli-Murray) sličnija perzijskom hrtu, koja se često naziva Tazi.

stenci